Nula puta hiljadu je i dalje nula.

Šta odnosiš iz ove epizode

• Kad je pravljenje bilo skupo, cena je ubijala loše ideje. Sada to moraš da uradiš ti.
• Neko je tvoju ideju već probao. Bitno je samo zašto je stao.
• Ako ljudi danas nemaju ručni, mučan i spor način da reše problem, ne boli ih, i neće platiti.
• Ako za vikend možeš da napraviš ti, može i svako drugi. Pitaj šta te štiti kad te primete.
• Prototip ti kaže da nešto radi. Ne kaže ti da li nekome treba.

Kako da proveriš ideju za aplikaciju pre nego što je napraviš?

Provučeš je kroz četiri pitanja, i ako padne na dva, pustiš je.

Prvo: ko je ovo već probao i zašto je stao? Ako je stao zbog tehnologije, možda je sada tvoj trenutak. Ako je stao jer nikome nije trebalo, ništa se nije promenilo. Drugo: koliko problem boli? Pogledaj šta ljudi danas rade umesto tvog proizvoda. Ako je to ručno, mučno i sporo, boli. Ako ne rade ništa ili imaju neko zaobilazno rešenje, ne boli. Treće: gde je rupa na tržištu i koliko dugo ostaje otvorena? Ako ne možeš jednom rečenicom da kažeš šta ti radiš, a drugi ne, rupe nema. Četvrto: koliko stvari mora da radi da bi ovo radilo? Svaka zavisnost, tehnička, pravna ili od korisnika, je mesto gde stvari pucaju. Ako padneš na jednom pitanju, razmisli još malo i posavetuj se sa nekim. Ako padneš na dva, realno, pusti ideju.

Zašto je filtriranje ideja danas važnije nego ranije?

Zato što cena izrade više ne ubija loše ideje umesto tebe.

Kada je pravljenje softvera bilo skupo, niko nije hteo da uloži gomilu novca u ideju bez pravog potencijala. Cena je bila filter. Danas, sa AI agentima, svako može da napravi aplikaciju preko vikenda, i taj filter je nestao. Pitanje više nije da li možeš da je napraviš. Možeš. Pitanje je da li treba. Svako misli da ima ideju od milion dolara, i u devet od deset slučajeva to nije tačno. To nije uvreda, to je statistika. Problem je što loša ideja sada izgleda kao dobra mnogo duže, jer imaš proizvod koji radi, imaš demo, imaš nešto da pokažeš. A nula puta hiljadu je i dalje nula. Ako ideja nema vrednost, nikakav marketing, trud ni brzina izrade je neće spasiti. Zato je razmišljanje pre pravljenja sada tvoj posao, a ne posao budžeta.

Zašto je NomAI ugašen iako je radio?

Zato što je pao na tri od četiri pitanja, iako su ljudi bili oduševljeni kako zvuči.

NomAI je bio AI agent koji sam zove ljude i zakazuje sastanke. Ubaciš listu kontakata iz Excela ili HubSpota, napišeš ko si i šta nudiš ili samo daš svoj sajt, povežeš kalendar i napraviš kampanju. Agent zove sa jednim ciljem, da zakaže sastanak sa pravom osobom, odgovara na pitanja i hendluje prigovore. Koristili smo ga i za Milevu. Problemi su se pokazali posle alfa faze. Male firme nemaju dovoljno kontakata da bi to radilo, jer se kod hladnih poziva zakači tek nekoliko posto ljudi. Velike firme imaju kontakte, ali ne žele pravni rizik, a dozvola da nekoga zoveš u Americi je mnogo komplikovanija nego što zvuči. Nismo imali ni rupu na tržištu: ni svoj model, ni znanje iz prodaje koje drugi nemaju. Jedan update velike AI kompanije mogao je da ga ugasi preko noći. Ugasili smo ga i za sebe, jer je rizik bio veći od koristi.

Kako da znaš da li je tvoj proizvod vitamin ili lek protiv bolova?

Pogledaš šta ljudi danas rade umesto tvog proizvoda.

Vitamin je lepo da imaš. Možda ti jača imunitet, ali ti ne treba danas. Lek protiv bolova ti treba sad i odmah, jer te nešto boli. Ako ljudi problem danas rešavaju ručno, mučno i sporo, i to im ide na živce, to boli, i platiće da prestane. Ako ne rade ništa ili imaju neko zaobilazno rešenje koje je dovoljno dobro, ne boli, i neće platiti. Moj primer vitamina je hotel u Turskoj. Napravili smo chat i glasovnog asistenta koji odgovara na pitanja gostiju na bilo kom jeziku, iz hotelskog vodiča od pedeset strana. Direktor hotela je bio u šoku, to je bio najbolji demo u mom životu. Ali nisam ga prodao. Gosti su uglavnom bili Rusi, Turci i Nemci, imao je dovoljno zaposlenih koji govore te jezike, i nije patio. Bio je oduševljen, ali ga nije bolelo.

Šta je moat i zašto je danas važniji nego ikad?

Moat je ono što te štiti kad neko drugi primeti istu rupu na tržištu.

Rupa na tržištu nije dovoljna. Ako ti možeš nešto da napraviš za vikend, može i svako drugi. Zato pitanje nije samo gde je rupa, nego i koliko dugo ostaje tvoja. Sa velikim AI modelima to je posebno oštro, jer jedan update može da ugasi gomilu startupa preko noći. Ako je tržište puno, ne pitaš se da li ima mesta za tebe, nego koje mesto još niko nije zauzeo. Da li je tvoje rešenje brže od postojećih, jeftinije, napravljeno baš za jednu grupu ljudi, na primer za ljude koji rade na srpskom? Test je jedna rečenica: šta ti radiš, a drugi ne. Ako je ne možeš izgovoriti, ti si samo još jedna verzija nečega što već postoji, i nema razloga da neko izabere baš tebe. Kod NomAI nismo imali ništa samo naše, ni model, ni znanje iz prodaje, i to je bio jedan od razloga što smo ga ugasili.

Zašto su zavisnosti opasne za novu aplikaciju?

Zato što je svaka zavisnost mesto gde stvari pucaju, i svaka podiže cenu.

Zavisnost je sve od čega aplikacija zavisi da bi radila: drugi servis, uređaj, podaci, ili korisnik koji mora nešto da podesi. Ako korisnik mora da potroši pola sata da sredi i unese podatke pre nego što mu nešto proradi, neće to uraditi. Nije lenj, samo ima pametnija posla. Aplikacija treba da mu olakša posao, ne da mu ga oteža. Zavisnosti nisu samo tehničke. Dozvole, zakoni i pravni rizik su takođe zavisnosti, i često su najskuplje. Jednom sam pravio alat koji povlači oglase sa Craigslista i eBaya, i to je bila noćna mora bez kraja. Sajt promeni gde stoji jedno dugme i sve pukne. Uz to, scrape-ovanje generalno ne bi smelo da se radi. Ako aplikacija zaživi i krene da raste, takve zavisnosti te izlažu riziku i da izgubiš korisnike zbog nepouzdanosti, i pravnom riziku. Biraj ideje koje zavise od što manje stvari koje ne kontrolišeš.

Zar nije lakše samo napraviti prototip i videti?

Prototip ti kaže da li nešto radi. Ne kaže ti da li nekome treba.

Tačno je da danas za jedan dan možeš da napraviš prototip. Ali NomAI je radio. Hotelska aplikacija je bila najbolji demo u mom životu. Nijedno od toga nije postalo proizvod. Prototip ne odgovara na biznis pitanja: da li će doneti rezultat, da li nekoga stvarno boli i da li neko uopšte sme da ga koristi. Taj deo ostaje na tebi. Demo je danas skoro besplatan, ali proizvod nije, jer proizvod nije samo softver. Proizvod je i sve oko njega: ko plaća, zašto, šta ga štiti i šta sve mora da radi da bi radilo. Isto važi i za marketing. On je množitelj. Tri puta hiljadu je tri hiljade, ali nula puta hiljadu je nula. Kad nešto stvarno boli, kupac sam gura proizvod kroz svoju firmu i postaje tvoj šampion. Za loš proizvod reklamu plaćaš zauvek, a dobar ljudi preporučuju besplatno.

Da li treba praviti aplikaciju samo za sebe i prijatelje?

Da, samo je ne meša sa biznisom.

Moja trenutna ideja je aplikacija za mali fudbal, koji igram dvadeset godina sa manje više istom ekipom. Telefon na stalku snimi utakmicu, a mi posle dobijemo statistiku po igraču i po meču: ko je koliko trčao, pasove, golove, driblinge, faulove. Kao biznis pada. Open source biblioteke postoje, u Srbiji to niko nije pokušao, i pretpostavljam da nema kupca, jer obrada sata kvalitetnog videa nije jeftina. Ne boli nikoga, dvadeset godina igramo bez statistike. Mora da radi puno stvari: tripod, podešavanja kamere, dozvola za snimanje, saglasnost igrača i balona. Rupa jeste otvorena i verovatno dugo, ali je to jedino pitanje koje prolazi. Ipak, za petnaest ili dvadeset nas u grupi to bi bilo odlično. Možda bismo bili motivisaniji da dolazimo, i mogli bismo originalnije da se sprdamo. Rado ću to napraviti, ako mi ne oduzme šest sati posla. Alat za sebe je u redu. Bitno je samo da ga ne zoveš biznisom.

Često postavljana pitanja

Šta je NomAI?

AI agent koji sam zove ljude sa liste kontakata i zakazuje sastanke u kalendaru. Radio je, ali je ugašen posle alfa faze zbog premalo kontakata kod malih firmi i pravnog rizika kod velikih.

Šta znači da je ideja vitamin, a ne lek protiv bolova?

Da je lepo imati, ali bez nje niko ne pati. Za vitamin ljudi retko plaćaju, a za lek protiv bolova plaćaju odmah.

Šta je moat?

Ono što te štiti kad konkurencija primeti istu rupu na tržištu: sopstveni model, znanje koje drugi nemaju, pristup određenoj grupi ljudi.

Koliko pitanja ideja sme da padne?

Ako padne na jednom, razmisli još malo i posavetuj se sa nekim. Ako padne na dva, pusti je.

Da li je dobar demo znak da je ideja dobra?

Ne. Najbolji demo koji sam ikad imao nisam prodao. Demo pokazuje da nešto radi, ne da nekome treba.

Mogu li da pošaljem svoju ideju?

Da. Napiši je u komentaru ispod videa na YouTube-u. U sledećoj epizodi provlačim jednu ili više ideja kroz ova četiri pitanja uživo.

Transkript

Agent koji je radio, a ugasili smo ga

Pre godinu dana napravili smo AI agenta koji sam zove ljude i zakazuje sastanke. Zvuči kao čovek, hendluje sve prigovore, odgovara na pitanja. Ljudi su bili oduševljeni. Međutim, mi smo ga ugasili.

Danas svako može da napravi aplikaciju preko vikenda, i kladim se da i ti imaš neku ideju, neku idejicu.

Zašto je ovo sad bitnije nego ikad

Pitanje nije da li možeš da je napraviš. Možeš. Pitanje je da li treba da je napraviš, jer nula puta hiljadu je i dalje nula.

Ja sam Mirko. Ne pišem kod rukom, pišem specifikacije. Kada je pravljenje bilo skupo, cena je bila ta koja je ubijala loše ideje. Niko nije želeo da uloži gomilu novca u ideju koja nema baš neki potencijal. Sada više ništa ne ubija loše ideje, zato što je cena izrade drastično pala. Sad to moraš da uradiš ti.

Svako misli da ima ideju od milion dolara, i u devet od deset slučajeva to nije tačno. To nije nikakva uvreda ili nešto loše. To je prosto statistika.

NomAI

Proizvod se zvao NomAI, i ceo flow je izgledao tako što ubaciš listu kontakata, iz Excela ili iz HubSpota, pošto smo imali i HubSpot integraciju, napišeš ko si i šta nudiš, ili samo proslediš svoj website. Mi prođemo kroz website i izvučemo sve bitne informacije o kompaniji, uslugama, proizvodu.

Povežeš svoj kalendar i AI zove sa jednim ciljem. Napraviš kampanju, i njegov cilj je da zakaže sastanak sa pravom osobom. Tako umesto hladnih poziva, odnosno cold callova, gde nisu warm leadovi, što bi se reklo, dobijaš bukvalno ljude koji su već zainteresovani, koji su rekli: „Ha, ovo je interesantno, ajde da čujem šta imaš da ponudiš.”

Koristili smo ga i za Milevu. Ljudi su bili oduševljeni kako zvuči. Ali problem je nastao kad smo završili alfa fazu. Firme nemaju toliko kontakata koliko sam ja mislio da imaju.

Dozvola da nekoga zoveš u Americi je mnogo komplikovanija nego što zvuči, iako svima nama stalno zvone telefoni i stalno nas neko zove i nešto nam nudi. Pravni rizik je sa svakim pozivom bio sve veći i veći. Male firme nemaju dovoljan obim kontakata da bi to radilo, jer kod cold callinga se zapravo zakači tek nekoliko posto ljudi.

Ti zoveš nekoga za koga pametno znaš da mu treba ta usluga. A velike firme imaju taj broj kontakata, ali ne žele rizik. Legal exposure, jelte. Tako da smo ga ugasili. Ugasili smo ga i za sebe, zato što je rizik u suštini bio veći od koristi. NomAI je pao na tri od četiri pitanja koja ću vam sad pokazati.

Pitanje 1: ko je ovo već probao

Pitanje broj jedan. Ko je ovo već probao i zašto je taj neko stao? Ako misliš da niko nije probao da napravi tu tvoju ideju, vrlo verovatno uopšte nisi tražio ili nisi dobro tražio, jer neko sasvim sigurno jeste. Pitanje je u suštini samo zašto je stao: da li tržište nije bilo spremno, da li tehnologija u tom trenutku nije mogla to da uradi, ili to nikome nije ni bilo potrebno.

Ako je zbog tehnologije, ta tehnologija sad manje više postoji, pa je onda tvoj trenutak. A ako je stao jer nikome nije trebalo, onda se u suštini ništa nije promenilo i šutiraš mrtvog konja, što kaže naš narod.

Pitanje 2: koliko boli

Pitanje broj dva, i možda najbitnije pitanje, koje obožavam da pitam preduzetnike kad kažu: „Imam ideju.” Koliko ovaj problem boli? Znam da zvuči malo čudno, ali da li je ovaj tvoj proizvod vitamin ili lek protiv bolova? Vitamin je lepo da imaš, eto, možda ti malo jača imunitet, povećava verovatnoću da se nećeš razboleti. Ali lek ti treba sad i odmah, zato što te nešto boli.

Test je jako prost. Koju god ideju da imaš, razmisli šta ljudi danas rade umesto tog proizvoda koji ćeš im ti dati. Ako rade nešto ručno, mučno i sporo, dakle hoće da se ubiju, onda boli. A ako ne rade ništa ili imaju neki, hajde da kažem, workaround, onda u suštini ništa ne boli i neće ni platiti za tvoj proizvod.

Hotel u Turskoj: najbolji demo koji nisam prodao

Evo, na primer, kako izgleda vitamin. Imam lični primer. Leto, ja otišao sa malim detetom i ženom na odmor u Tursku. Prvi put u životu da odem na neki all inclusive. Dođem tamo i primetim da jako slabo govore engleski. Imaju hotelsku aplikaciju, stvarno fancy hotel, i ta aplikacija je isto tako poprilično bagovita.

I u tom trenutku mi se taj NomAI vrti po glavi, i šta ću ja, k’o ludak na odmoru, odem na LinkedIn, nađem direktora hotela, iskomuniciram sa timom i kažem: „Ljudi, ajde da prenamenimo NomAI. Napravite mi aplikaciju, ja ću da napravim QR kod koji se skenira i otvori se chat sa njihovim brendom”, to sve može da se pokupi na internetu.

Možeš da pišeš u chat ili da zoveš. To su funkcionalnosti. A mi smo ubacili sa njihovog sajta neki vodič od pedeset strana, gde ima bukvalno sve o hotelu. I ja k’o ludak, žena ne može da veruje, lovim direktora po hotelu. Vidim ga, uhvatim ga u hodniku i kažem: „Imam jednu ideju”, ja sam nešto uvideo, i on kao: „My friend, yes, sure.”

Ja kažem: „Mogu da ti pokažem?” On kaže: „Naravno.” I ja uključim i pitam na engleskom: „How many pools you have in hotel?” I on meni odgovori na engleskom: imaš ovaj bazen, imaš ovaj bazen, imaš ovaj bazen. I kažem: „Sprechen Sie Deutsch?” Mislim, ja nemam pojma nemački, al’ kao ajde. Našao sam jednu rečenicu koja pita kakve su plaže.

Pa mi on objasni. Pa onda pitam da li govore ruski. Odgovori: „Da, mi govorimo.” Ja pitam: „Kako je pljaža?” I on mi sad objasni kakve sve plaže imaju. I u tom trenutku, pošto je i turski bio jedan od jezika, ja okrenem telefon ka direktoru i kažem mu: „Pitaj na turskom. Slobodno, šta god želiš o tvom hotelu.” I on pita, i ovaj krene da odgovara, a ja nemam pojma šta on priča na turskom.

Prethodno sam proveravao sa Google Translateom i zvučalo je dobro, ali vidim da je on u šoku. To je bio najbolji demo koji sam ikad imao u životu. Bukvalno sam uhvatio lika, i lik nije mogao da veruje. Vratio mi je telefon u fazonu „what is this sorcery”, otprilike.

Međutim, iako je demo bio najbolji ikad, ja nisam prodao ovo rešenje, jer je trebalo da se prođe kroz celu veliku grupu koja drži hotel. Dok dođeš do tog čoveka, tu je generalno zapelo. Zašto je zapelo? Da je taj direktor hotela shvatio da je ovo stvarno veliki problem, velika bol, da mu treba painkiller, on bi sam to gurao do direktora grupe hotela, da se primeni na sve.

Međutim, nije to bio toliki problem. Očigledno je mnogo više dolazilo Rusa, Turaka i Nemaca, engleski nije bio neophodan, i imao je dovoljno zaposlenih koji su mogli to da rade. Iako je bio oduševljen, on nije patio. Ovo je tipičan primer vitamin ideje.

Idemo dalje. Sledeće pitanje je ekstremno relevantno sada, u okruženju u kojem se nalazimo.

Pitanje 3: gde je rupa i šta te štiti

Gde je gap na tržištu i koliko dugo je taj gap otvoren? Jer sa AI frontier modelima jedan update može da ugasi gomilu startupa. Ako je tržište puno, ne pitaš se da li ima mesta za mene, nego koje mesto još niko nije zapljunuo.

Da li je to što ćeš ponuditi brže od postojećih rešenja, jeftinije od postojećih rešenja, za tačno tu i tu grupu, za ljude na srpskom, nije ni bitno. Samo treba da postoji neki gap, i suštinski bi trebalo da taj gap bude što duže otvoren. Ako ne možeš jednom rečenicom da kažeš šta ti radiš, a drugi ne, onda u suštini ne postoji taj gap.

Ti si onda samo još jedna verzija istog što već postoji, i ne postoji valjan razlog da neko izabere tebe. Sa NomAI, na primer, nismo imali ništa samo naše, znači nismo imali taj gap. Niti smo imali svoj AI model, niti smo imali neki know how, odnosno znanje iz salesa i cold callinga koje niko drugi nije imao.

Bilo koja velika AI kompanija je mogla da izbaci jedan jedini update i naš posao bi nestao preko noći. Razmišljajte samo o ovome. Ako ti možeš ovo da napraviš za vikend, može i svako drugi. Tako da pitanje više nije samo gde je ta rupa, nego i šta te štiti kad je neko drugi primeti. Amerikanci to zovu moat.

What’s your moat? I danas je to bitnije više nego ikad.

Pitanje 4: koliko stvari mora da radi

Ima još jedna stvar. Sledeće pitanje: koliko stvari mora da radi da bi ovo radilo? Šta to u stvari znači? Svaki dependency, svaka zavisnost od nekog drugog servisa, uređaja, od korisnika koji mora nešto da podesi, to su sve potencijalna mesta gde stvari pucaju. I svaka od njih kvari korisničko iskustvo i podiže cenu.

Ako korisnik mora da potroši, na primer, pola sata da bi mu nešto proradilo, da sredi neke podatke, da ih unese, neće to uraditi. Prosto nema šanse. I nije lenj, samo ima pametnija posla. Ovo treba da mu olakša posao, a ne da mu ga oteža. I zavisnost nije samo tehnička. Dozvole, zakoni, pravni rizik, to su sve isto zavisnosti.

Nije samo dostupnost podataka da nešto može da se uradi, nego su tu i faktori koje ne kontrolišemo. Ponekad su te stvari najskuplje. Jednom sam pravio alat koji scrape-uje, povlači oglase sa Craigslista i eBaya, i to je u suštini never ending nightmare.

Zašto? Zato što sajt promeni gde se nalazi jedno dugme i sve pukne. Ako pravite neku ideju, gledajte da bude sustainable, da nije seci uši, krpi dupe, štap i kanap. Jer ako aplikacija zaživi i krene u scale, to vas izlaže riziku da izgubite korisnike zbog nepouzdanosti i pucanja aplikacije, a izlaže vas i riziku jer scrape-ovanje generalno ne bi smelo da se radi.

Izbegavajte aplikacije koje imaju previše zavisnosti od stvari koje vi ne kontrolišete. I da ne pričam samo o idejama koje sam ugasio.

Moja ideja kroz filter uživo

Evo jedne ideje koju imam sad. Dvadeset godina igram mali fudbal sa manje više istom ekipom. Bilo je ljudi koji su dolazili i odlazili. Hoću da napravim aplikaciju gde stavimo najobičniji telefon na neki stalak.

On snimi utakmicu i mi posle dobijemo statistiku po igraču i po meču: ko je koliko trčao, ko je dao pas, ko je dao gol, uspešne driblinge, faulove i tako dalje. Sad ću ovu ideju da provučem kroz ova četiri pitanja uživo, da vidimo da li ima smisla. Ko je ovo već probao i zašto je stao?

Uradio sam mali desktop research pre ovoga. Postoje čak i neke open source biblioteke. U Srbiji niko to nije pokušao. Moja pretpostavka je da vrlo verovatno ne postoje ljudi koji bi želeli da plate ovo. A zašto kažem da plate? Zato što ne mislim da je toliko jeftino imati tool koji mora da prođe kroz sat vremena, verovatno high quality videa, da bi izvukao analitiku.

Tako da kapiram da zapravo ne postoji kupac za ovo. Recimo da je prvo pitanje palo. Drugo pitanje, koliko boli? Pa u suštini ne boli ništa. Ljudi igraju fudbal, mi igramo već dvadeset godina i nemamo nikakav problem što nemamo statistiku. Tako da je ovo možda i blaže od vitamina.

Ovo je onaj lažni vitamin, kad doktor babi da tik tak i ubedi je da je vitamin. Jedino gde bi moglo da se kaže da je painkiller je kad se dvojica posvađaju ko je bio gori, pa mogu da pogledaju statistiku i vide ko je zapravo bio gori, pa taj trash talk može malo da se smanji. Ali u suštini pada i na drugom pitanju.

Gde je gap i koliko dugo je tvoj? Gap sigurno postoji za srpsko tržište. A koliko dugo je moj? Verujem dugo, zato što sasvim sigurno niko od većih igrača uopšte ne želi da se upušta u to, jer vrlo verovatno nema ekonomije iza toga koja bi imala smisla.

Koliko stvari mora da radi da bi ovo radilo? Pa puno. Tvoj input ovde je video koji neko snimi. Ako taj neko ne postavi tripod kako treba, ako ne podesi u telefonu koliko frejmova po sekundi, kakav white balance, ISO i tako dalje, imaćeš bezvezan ulazni materijal, koji posle može da izbaci isto tako bezvezan output.

Pravno, da li bi smeo da snimaš? Kapiram da bismo to mogli da rešimo nekim lakim konsentom. Da li bi baloni to dozvolili, to je isto vrlo veliko pitanje. Tako da mislim da ideja i na četvrtom pitanju apsolutno pada. Kao biznis, ne mislim da ovo uopšte treba da se juri.

Zapravo mislim da je poprilično loša ideja da se juri. Osim ako, recimo, odradim sad ovaj proof of concept sa drugarima i vidim da su oni super zagrejani. Ali za nas petnaest, dvadeset koji smo u toj grupi, mislim da je apsolutno strava, vrlo rado ću to napraviti, i to je sasvim u redu. I taj deo je bitan, samo da ne pomešam to dvoje.

Biznis ne. Tool da, jer ćemo možda biti motivisaniji da dolazimo na fudbal kad budemo imali statistiku, i moći ćemo originalnije da se sprdamo jedni sa drugima. Ako mi to neće oduzeti šest sati posla.

Ako padneš na jednom od ona četiri pitanja, razmisli još malo, posavetuj se sa nekim. Ako padneš na dva, realno, pusti ideju. Ne znam da li ste primetili šta je mantra u poslednje vreme. Svi koji naprave nešto i ne uspeju kažu istu stvar: niko mi nije rekao da je prodaja najteža. Ja se ne slažem sa tim. Mislim, slažem se, prodaja jeste težak posao, ali ja smatram da je marketing množitelj, amplifikator.

Nula puta hiljadu

Nula puta hiljadu je nula. Tri puta hiljadu je tri hiljade. I da budem pošten, radi i obrnuto. Odličan proizvod puta nula marketinga je isto nula, ali je razlika u ceni velika. Za loš proizvod reklamu plaćaš zauvek, a dobar proizvod ljudi preporučuju besplatno, i on može da raste koliko toliko organski.

I sad će ti neko reći: „Pa dobro, ovaj hotel o kom si pričao je dobar proizvod, samo ga nisi prodao.” Ne, nije dobar proizvod, jer kad nešto boli, kupac ga sam gura kroz svoju firmu. On je onda tvoj šampion koji to proda, ako je nešto dobro. Ja nisam trebao da prodajem, on je trebao da juri mene. Idealno bi bilo da mi je on došao posle tri dana.

Ja sam tu bio deset dana. Da mi je rekao: „Ej, čoveče, organizovao sam CTO-a grupe, dolazi prekosutra, je l’ možeš da ostaneš?” Ali prosto nije, zato što bol nije bila dovoljno velika. Bio je interesantan proizvod, ali ne koristan. Stariji koji prate ovaj kanal, ako ima starijih, sigurno se sećaju MB piva.

To je bila reklama, Kolina, Ceca, Lazar Ristovski. Svi smo pamtili „neka čeka Ceca”, jelte. Međutim, pivo, iskreno, ne pamtimo. Proizvod, reklama wow, i dok je trajao hajp, to je to.

Zar nije lakše samo napraviti prototip?

E sad, neko će reći: „Pa što da uopšte filtriram ideje kad mogu za dan da napravim prototip i vidim?” Može. To je tačno. Prototip ti kaže da li nešto radi ili ne radi, je l’ tako? E, pa problem je što je NomAI radio. Hotelska aplikacija je bila najbolji demo u mom životu. Prototip ti ne kaže da li će to doneti neki rezultat, da li to nekoga boli i da li neko uopšte sme da ga koristi.

To su biznis delovi. Taj deo ostaje na tebi da razmisliš. Demo je danas skoro besplatan, i to je stvarno tačno, ali proizvod nije. I proizvod nije samo softver. Proizvod je i sve oko njega, što je biznis deo.

Tvoja ideja u komentaru

Napiši svoju ideju u komentaru. Uzeću jednu, mogu i više, tri, i provući ih kroz ova četiri pitanja uživo u sledećoj epizodi. Zapamtite, AI je tu da radi operativu. Mi smo tu da razmišljamo. Pozdrav.