Zašto tvoja firma još radi ručno (nije zbog para)

Šta odnosiš iz ove epizode

• Automatizacija ti ne pada na ceni alata nego na tome što proces ne umeš da opišeš od početka do kraja.
• Prvi proces se bira po učestalosti, ne po tome koliko te nervira.
• Ako se u opisu procesa „zavisi” pojavi tri puta, nemaš proces nego osećaj.
• Pilot proces mora da ima grešku koja je vidljiva i jeftina.
• Ako dvoje ljudi isti posao rade različito, prvo se dogovori, pa tek onda automatizuj.

Zašto firme i dalje rade procese ručno kad je automatizacija pojeftinila?

Zato što većina ljudi kreće od alata, a ne od problema. Pročita negde da AI coding agent čini čuda, plati pretplatu i odmah sedne da automatizuje najkomplikovaniju stvar koju firma ima. Dobije polovično rešenje kojem ne veruje, zaključi da AI ne radi i vrati se na Excel, mail i Viber. Alat tu nije pogrešio. Pogrešio je izbor procesa.

Prepreka se nije sklonila, samo se pomerila. Nekada je prepreka bio budžet, jer ti je trebao neko ko će tvoj proces da prevede u kod. Danas je prepreka jasnoća, odnosno to da li umeš da objasniš šta tačno radiš, kojim redom i po kom kriterijumu odlučuješ. Firma koja to ne ume da napiše ne može da automatizuje ni sa AI ni bez njega. Zato je izbor prvog procesa važniji od izbora alata, i zato ova epizoda nije o Claude Code-u, Codex-u, MCP-u ni skill-ovima.

Šta se konkretno promenilo pojavom AI coding agenata?

Pala je cena egzekucije. Ranije ti je za svaki softver trebao prevodilac, čovek koji tvoj proces prevodi u kod, jer je kod jezik mašine. Taj prevod je bio skup, spor i tražio je da nekome veruješ dovoljno da mu poveriš posao. Sada mašina razume ljudski jezik, pa proces možeš da opišeš na srpskom ili engleskom, bez petlji i uslova.

Prevod je praktično postao besplatan. Ono što nije postalo besplatno je znanje šta se prevodi. To i dalje najbolje zna osoba koja taj proces svakodnevno sprovodi, dakle neko u tvojoj firmi, a ne alat i ne agencija. Posao se nije ukinuo, premestio se: sa pisanja koda na opisivanje procesa i na proveru da li je ono što je izašlo tačno. Mašina je naučila naš jezik, pa prevodilac više nije neophodan. Ali i dalje neko mora da zna šta se prevodi, a to niko ne može umesto tebe.

Koliko je pre tri godine koštalo da se jedan takav proces napravi?

U epizodi je na ekranu prava ponuda iz arhive Mileva LLC, sa oznakom poverljivosti i datumom. Ukupan iznos je 26.500 dolara, razbijen po stavkama: planiranje 3.000, dizajn 3.500, razvoj data prep i reconciliation engine 9.000, razvoj UI i Excel export 6.000, dodatnih 3.000 na razvoju, i 2.000 za menadžment i buffer.

To nije procena sa interneta nego dokument koji je nekome poslat i po kom se radilo. Vrlo sličan obim sam kasnije isporučio sam, za nedelju dana, uz pretplatu od dvadeset dolara mesečno i sopstveno vreme. Nije crno belo i nije magija, ali red veličine je taj. Poenta nije da je razvoj softvera postao besplatan, nego da je stavka koja je nekad bila najskuplja, prevod procesa u kod, prestala da bude ono što te blokira. Ono što te sada blokira košta nula dinara i sedi u tvojoj glavi.

Koji proces prvi da automatizuješ u firmi?

Pre bilo kakvog alata, proces provuci kroz četiri kvalifikaciona pitanja. Koliko puta nedeljno ga radiš. Možeš li da ga opišeš od početka do kraja bez reči „zavisi”. Kako izgleda greška i ko bi je primetio. Da li dvoje ljudi u firmi to rade na isti način.

Ako proces prođe sva četiri, to je zeleno svetlo i tu se kreće. Ako padne na bilo kom, ne znači da je proces neautomatizovabilan, nego da nije dobar kandidat za prvi projekat. Prvi projekat je onaj na kom gradiš poverenje u sistem, a poverenje se ne gradi na najkomplikovanijoj stvari koju firma ima. Ovaj filter nije teorija nego ono što sam primenio na sopstvene procese, pa jedan odbacio, a drugi napravio. Redosled je bitan: prvo pitanja, pa tek onda pretplata.

Koliko puta nedeljno radiš taj proces?

Ako je odgovor ređe od jednom nedeljno, preskoči ga. Ne zato što ne može da se automatizuje, nego zato što nije vredan tvog vremena i novca kao prvi projekat.

Pravilo koje ovde radi: prvi proces biraš po učestalosti, ne po tome koliko te nervira. Ono što te najviše nervira je obično ono najređe. Godišnji izveštaj te izluđuje, ali ga radiš jednom godišnje. Stvari koje radiš svaki dan više i ne primećuješ koliko su mučne, jer su postale deo pozadinskog šuma. Copy paste iz jedne tabele u drugu, prepisivanje istog podatka na tri mesta, isti mail sa izmenjenim imenom. Tu je ušteda, i tu je merljivost. Proces koji se ponavlja često daje ti dovoljno prilika da primetiš da li automatizacija radi ili ne radi, i to u roku od nekoliko dana umesto nekoliko meseci.

Možeš li proces da opišeš od početka do kraja bez reči „zavisi”?

Ovo pitanje obara najviše procesa i zato je najvažnije. Ako se „zavisi” pojavi tri puta dok objašnjavaš kako nešto radiš, to nije proces nego osećaj.

Osećaj se ne automatizuje. Nemaš problem sa AI, nemaš problem sa alatom, nemaš proces. Rešenje nije bolji prompt nego tabla. Sedneš, nacrtaš korake, vidiš gde su odluke i po kom kriterijumu se donose, dogovoriš se sa ljudima koji to rade, i tek kad nestanu ona mesta gde se kaže „pa zavisi”, imaš nešto što može da se preda mašini. Taj deo posla postoji i ako nikad ne otvoriš nijedan AI alat, samo što ga do sada niko nije naplaćivao odvojeno jer je bio umotan u cenu razvoja. Sada je vidljiv, i sada je tvoj.

Kako izgleda greška i ko bi je primetio?

Ako grešku niko ne bi primetio, ne diraj taj proces. Nećeš imati način da znaš da li automatizacija radi ili tiho proizvodi pogrešne rezultate mesecima.

Drugi kraj je isto opasan. Ako greška ide direktno klijentu ili u Poresku upravu, proces može da se automatizuje, ali ne kao pilot projekat. Za prvi projekat biraš proces gde je greška vidljiva i jeftina, dakle takva da je neko odmah vidi i da ispravka košta nekoliko minuta, a ne izvinjenje klijentu ili prekršajnu prijavu. Najbolji kandidati imaju ugrađen korak provere pre nego što rezultat izađe iz firme. Ako taj korak već postoji u ručnoj verziji procesa, automatizacija ne uklanja sigurnosnu mrežu nego samo ubrzava ono što je ispred nje.

Da li dvoje ljudi u firmi taj posao rade na isti način?

Ako ne rade, automatizacija nije sledeći korak. Dogovor jeste. Prvo se utvrdi koji je način tačan, pa se tek onda gradi.

Ovo je pitanje koje se najčešće preskače jer deluje kao formalnost, a nije. Ako u firmi postoje dve verzije istog procesa i ti automatizuješ jednu, upravo si platio da se neslaganje odvija brže i sa više autoriteta, jer sada iza jedne verzije stoji sistem. Ljudi koji su radili drugačije neće koristiti to što si napravio, naći će zaobilaznicu, i za tri meseca imaš i alat i dve ručne verzije procesa. Usaglašavanje traje sat vremena sastanka. Ispravljanje pogrešno automatizovanog procesa traje mnogo duže i troši ono poverenje koje ti treba za sledeći projekat.

Kako izgleda proces koji pada na filteru?

Pravljenje ponude za klijenta, moj sopstveni proces koji sam mnogo želeo da automatizujem. Pada na prvom i drugom pitanju.

Ponude pravim jednom mesečno, dakle učestalost je preslaba. Opis bez reči „zavisi” je nemoguć, jer je u custom razvoju softvera sve custom. Klijent kaže da hoće login, ja pomislim na email i šifru i po tome dam procenu, a on je mislio na Google i Apple ID prijavu. Greška je skupa i ide pravo ka klijentu, pa pada i treće pitanje. Važno je šta ovo nije: nije problem za automatizaciju, nego problem za razgovor. Klijent i ja se nismo dogovorili šta reč login znači. Tu je i najveći zid na koji ljudi nailaze. Ne umeju da opišu šta rade, ne znaju koji im je zapravo cilj, i skaču na rešenje pre nego što su definisali problem.

Kako izgleda proces koji prolazi filter?

Fakturisanje na kraju meseca u MilevaOS-u. Prolazi sva četiri pitanja i zato je napravljen prvi.

Učestalost: faktura ide jednom mesečno, ali se sati beleže svakodnevno, pa je aktivnost stalna. Opis bez „zavisi”: ljudi na projektu uključe tajmer ili na kraju smene unesu sate, osoba zadužena za fakture uđe u sistem, izabere klijenta i period, sistem povuče satnicu za tog klijenta i generiše PDF. Greška: izloženost postoji i nije mala, ali pre slanja ide review, dakle čovek vidi iznos i stavke pre nego što bilo šta ode klijentu. Usaglašenost: postoji jedan način na koji se to radi. U demou se vidi biranje klijenta i perioda, generisanje fakture i slanje na admin review. Nije spektakularno. Dosadno je, i radi.

Koliko zapravo košta automatizacija procesa?

Tri stavke, i nijedna nije nula.

Prva je pretplata na coding tool. U trenutku snimanja Claude Pro je 20 dolara mesečno, a Max postoji u dve verzije, 100 i 200 dolara, gde je razlika u usage limitima. Da li je to Claude Code ili Codex nije presudno, ali neki subscription mora da postoji. Druga stavka je tvoje vreme na opisu procesa i na back and forth sa alatom. To nije par minuta. Čak i kad je proces dobro formulisan, ostaju edge case-ovi koje neko mora da pokrije, jer alat radi ono što mu kažeš, a ne radi ono što mu nisi rekao. Ako proces nije pripremljen, računaj na dane, ali je taj trošak jednokratan. Treća stavka je održavanje, o kojoj niko ne priča. Stvari se kvare i nekome to mora da bude posao.

Rečenica koja razdvaja: alat košta 20 dolara, ali opis šta se tačno računa i kako izgleda faktura je moj posao i on traje.

Da li ti treba programer da bi automatizovao proces u firmi?

Za prvi proces, ne. Treba ti neko ko taj proces zaista radi i ume da ga opiše, i neko ko će da proveri rezultat pre nego što izađe iz firme.

To ne znači da su programeri postali nepotrebni. Znači da se linija pomerila. Arhitektura, sistem dizajn i code review su i dalje inženjerski posao i tu treba da odu. Ono što je nestalo nije zanat nego onaj deo zanata koji je bio samo prevod ljudske namere u sintaksu. Ako u firmi imaš proces koji prolazi sva četiri pitanja, prvi korak nije da tražiš ponudu, nego da sedneš i napišeš taj proces korak po korak. Kada to napišeš, imaš specifikaciju. Specifikacija je proizvod, kod je implementacija. Ono što ne umeš da napišeš, ne može da ti napravi ni najbolji programer ni najbolji model.

Često postavljana pitanja

Da li ovo radi na srpskom jeziku?

Da. Proces alatu opisuješ na srpskom ili engleskom, kako ti je prirodnije. Tehnički termini ostaju na engleskom jer se tako i zovu.

Koliko treba da prođe da se vidi rezultat na prvom procesu?

Ako je proces dobro izabran i već opisan, računaj na nekoliko sati do nekoliko dana rada. Ako proces nije opisan, prvo ide tabla i to je najveći deo posla.

Koji alat da izaberem?

Za prvi proces izbor alata nije presudan. Claude Code i Codex rade isti posao dovoljno dobro. Ono što je presudno je izbor procesa.

Šta ako proces padne na drugom pitanju?

Onda ne ideš ni u kakav alat. Sedaš za tablu, crtaš korake, usaglašavaš se sa ljudima koji taj posao rade i uklanjaš mesta gde se kaže „zavisi”. Kada nestanu, proces je spreman.

Da li ovo važi i za firme sa tri zaposlena?

Naročito za njih. Što je firma manja, to više sati po čoveku odlazi na ručne procese i to se brže oseti.

Transkript

Uvod

Pošto je početak meseca, svi u firmi imamo tu jednu osobu koja ide po Excelu, mailu, Viberu i hodnicima i pokušava da popiše timesheet-ove i usaglasi ih kako bi mogla da pošalje fakturu klijentu.

Pre samo tri godine, da ste tražili nekoga da vam to reši, dobili biste ponudu od nekoliko hiljada, možda i nekoliko desetina hiljada. Danas ne biste. A vi to i dalje radite ručno. I problem nije novac.

Ja sam Mirko Radeka. Nisam vibe koder i nisam inženjer. Ne pišem kod rukom, nikad nisam. Poslednjih deset godina se bavim specifikacijama po kojima su dev timovi i QA timovi gradili softverske projekte, a od januara sam potpuno sam isporučio stvari za koje mi je ranije trebalo sedam, osam, deset ljudi. Zato mi je ovo lično i želim da podelim sa vama, jer mislim da revolucija nije akademski bullshit.

Šta se promenilo

Promenilo se to što je cena egzekucije razvoja softvera pala, zbog pojave AI coding agenata. Ranije ti je trebao neko ko će tvoj proces da prevede u softver, odnosno u kod, koji je ništa drugo nego jezik mašine. Taj prevod je bio skup, bio je spor, i trebalo je da imaš budžet za to, strpljenje, i nekog kome veruješ dovoljno da mu to poveriš.

Sada taj prevodilac više nije neophodan, zato što je mašina naučila jezik ljudi. Možete da kažete mašini na srpskom ili engleskom, ne morate da pišete u if-ovima, else-ovima i petljama. Taj prevod je postao praktično besplatan. Ali i dalje je jako bitno da znaš šta se prevodi, odnosno šta govoriš mašini, a to najbolje zna ili ti ili neko u tvojoj firmi ko taj proces najviše koristi i sprovodi.

Znači, prepreka se nije sklonila. I dalje postoji, samo ta prepreka više nije budžet od nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada. Sada je to jasnoća procesa i mogućnost da taj isti proces objasniš na ljudskom jeziku.

Ponuda iz arhive

Ovo je prava ponuda iz arhive. Kao što možete videti, jako sličan obim posla sam isporučio za nedelju dana i dvadeset dolara pretplate na Claude Code. I naravno, uz nešto svog vremena. Nije baš crno belo i nije magija, ali manje više to je to.

Za koji minut ti dajem četiri pitanja kojima ja biram šta uopšte vredi automatizovati.

Zašto onda niko ne automatizuje

Sasvim logično pitanje: ako je egzekucija toliko pojeftinila, zašto ta jedna mučena osoba i dalje po hodnicima i mailovima skuplja podatke i ručno kuca fakturu?

Zato što većina ljudi kreće od alata umesto od problema. Pročitaju negde da Claude Code čini čuda, da je neko automatizovao svoj život, jutro, trening, mozak, firmu, prodaju, sve. Sedne čovek, plati dvadeset dolara, kaže sad ćemo da automatizujemo sve živo, i ne zna odakle da krene. Ne zna šta da napiše. Onda proba nešto, uglavnom najkomplikovanije što ima u firmi, dobije polovično rešenje koje ne uliva skoro nikakvo poverenje.

I šta je zaključak? Ovo ne radi. Onda ja dođem kod ljudi i ljudi kažu, probao sam ja te AI-eve, to ne radi. E, pa nije baš tačno. Nije alat pogrešio. Alat nije čudo prirode, ali je jako dobar. Pogrešan je izbor procesa, i zato ostatak ove epizode uopšte neće biti o alatu.

Neće biti o Claude Code-u, o Codex-u, o tome kako se koristi, o skill-ovima, o MCP-u. Pričaćemo i o tome, naravno. Ova epizoda je o tome kako da izabereš svoj pilot proces, prvi proces koji ćeš automatizovati.

Pitanje broj jedan: učestalost

Možda i najvažnije eliminaciono pitanje. Koliko puta nedeljno to radiš? Ako je odgovor ređe od jednom nedeljno, nemoj to da radiš. Preskoči automatizaciju tog procesa. Ne zato što ne može da se automatizuje, nego zato što nije vredno investicije tvog vremena i novca.

Pravilo: prvi proces biraš po učestalosti, a ne po tome koliko te nervira. Ono što te najviše nervira je obično ono što nije često. Postoje procesi koji su stalni i mi više ne primećujemo koliko su mučni. Copy paste, copy paste, copy paste.

Pitanje broj dva: možeš li da ga opišeš

Možeš li ovaj proces da opišeš od početka do kraja bez reči „zavisi”? Ovde pada najveći broj procesa. Ako ti se „zavisi” pojavi tri puta, to onda nije proces, to je osećaj. I onda problem nije tool, nije AI, nije automatizacija. Problem je što u suštini nemaš proces. Back to the drawing board.

Pitanje broj tri: greška

Kako izgleda greška i ako se greška napravi, ko će da je primeti? Ako grešku niko ne bi primetio, ne diraj to, zato što nećeš znati da li tvoja automatizacija radi ili ne radi. Poprilično jednostavno.

Ako greška ide direktno klijentu ili u Poresku upravu, može, ali nemoj taj proces da ti bude pilot projekat. Prvi projekat biraš tako da greška bude vidljiva i jeftina. Ako pogrešiš, da ti to ne zatvori firmu.

Pitanje broj četiri: usaglašenost

Poslednje kvalifikaciono pitanje. Da li dvoje ljudi u firmi to rade na isti način? Ako ne rade, onda prvo mora da se dogovorite kako se to radi. Ko je zapravo u pravu, koji proces je tačniji. Pa tek onda ide automatizacija. Jako je bitno da se usaglasite pre nego što krene.

Zeleno svetlo

To su četiri pitanja na koja je bitno odgovoriti pre nego što uopšte kreneš u bilo kakvu automatizaciju. Ako proces prođe sva četiri, onda je no brainer, cepaj. Ako se radi više od jednom nedeljno, dakle repetitivan je. Ako može da se opiše od početka do kraja, bez „pa zavisi”. Ako greška nije skupa i nije nevidljiva. I ako ste usaglašeni oko toga kako izgleda proces. To je zeleno svetlo, kreće se.

Ako padne, na primer na drugom pitanju, ono što treba da se uradi pre bilo kakvog alata je da se sedne za tablu. Ja obožavam table i da crtam po tabli. Nisu me baš mnogo voleli u firmama jer sam stalno gnjavio, ajde da crtamo, ajde da pišemo. Brainstorming, razmišljanje, crtanje, razumevanje. Kad se svi usaglase, kad nema više onih „pa zavisi”, nego se tačno zna kako, šta, kad, gde i zašto, onda se ide dalje.

Moj proces koji pada: pravljenje ponude

Da ne ispadne da ovo važi samo za druge, red je da uzmemo jedan moj proces koji sam imao ogromnu želju da automatizujem, ali prosto ne vredi. To je pravljenje ponude za klijente.

Prvo pitanje, koliko puta nedeljno? Realno jednom mesečno. Već tu je slabo, ali pošto oduzima puno vremena, prihvatam da idemo na sledeće pitanje.

Mogu li da ga opišem bez „zavisi”? Ne. Ogromno, najveće na svetu ne. Zato što je u custom software developmentu sve custom. Klijent kaže hoću login, ja pomislim hoće email i šifru. Damo estimaciju za to. On je mislio Google account login i Apple ID login, i sad smo napravili veliku grešku, koja je skupa i vrlo vidljiva, jer ide ka klijentu.

I to opet nije zato što je AI bezveze ili ne radi, nego zato što se klijent i ja nismo dogovorili šta reč login znači. Login uzimam kao jedan primer za tu gomilu stvari. To nije problem za automatizaciju, to je problem za razgovor. To je ono što nam ostaje nakon što je AI automatizovao repetitivne stvari, i tu se većina ljudi zaglavi. Ljudi ne umeju da opišu šta rade, ne znaju koji im je zapravo cilj, i skaču na rešenje pre nego što su definisali problem.

Moj proces koji prolazi: fakture

Drugi proces, koji dobija zeleno svetlo, je fakturisanje na početku meseca. Koliko često? Jednom mesečno, ali se sati beleže svakodnevno.

Da li mogu da ga opišem bez „zavisi”? Da, vrlo mogu. Ljudi koji rade na projektu uključe tajmer, klokuju svoje sate, ili na kraju smene unesu vreme. Kad se završi mesec, osoba koja pravi fakture uđe u sistem, kaže od tad do tad, za tog klijenta ili za taj projekat. Imamo podatke o klijentu, imamo satnicu za tog klijenta, i na kraju generišemo PDF.

Greška, tu postoji velika izloženost. Međutim, imamo review deo. Kad se faktura generiše, pre nego što je pošalješ, pogledaš je i kažeš, dobro, ovo ima smisla. Makar sedam sekundi provere, ti je vidiš pre nego što ode klijentu.

Prolazi sva četiri. I taj proces sam zapravo i napravio, i sad ću da vam pokažem.

Demo

Nije ništa spektakularno. Svako od nas ima svoj tajmer. Selektuješ klijenta, upišeš opis, da li je billable ili nije. Billable je, ide start timer. Kad staneš, on je napravio zapis.

Na kraju meseca odeš u billing, kažeš new invoice, izabereš klijenta, kažeš hoću za taj mesec, create invoice, regenerate timesheets. Ovde mi kaže koliko toga ima, i mogu da submitujem za admin review. Vrlo, vrlo, ja bih rekao dosadno. Ali radi.

Tri troška

Da ne ispadne da ja prodajem da je ovde sve besplatno. Nije. Postoje tri kategorije troškova.

Prvi je pretplata na neki od coding tool-ova. Da li je to Claude Code ili Codex, stvarno nije ni bitno, ali je neophodno da imate neki subscription. Znam da je Claude Pro u trenutku snimanja ovog videa dvadeset dolara mesečno, i on vam je sasvim dovoljan. Ima i Max, razlika je u usage limitima. Pričaćemo i o tome, imam tu neke tips and tricks.

Drugi trošak je tvoje vreme za opis procesa i za back and forth sa alatom. To nije par minuta. Nemojmo se zavaravati, čak i kad ti je proces dobro formulisan, ima puno edge case-ova koji moraju da se pokriju, jer šta god kažeš alatu on će napraviti, a šta mu ne kažeš neće. To su neki sati. A ako nemaš dobro pripremljen proces, pa moraš na onu tablu, onda su možda i dani. Ali je to jednokratno.

Poslednja stavka, koju ljudi često propuštaju, je održavanje. Stvari se kvare. O tome niko ne priča i jako je bitno da se uzme u obzir.

Kraj

Došli smo do kraja ove prve epizode. Provucite svoj proces kroz ova četiri pitanja. Napišite dole u komentaru ako naiđete na prepreke i začkoljice. Šta vam je rezultat, da li imamo go ili no go. Za sva pitanja sam tu, slobodno pišite, i vidimo se u sledećoj epizodi.