Alat se instalira za dva minuta. Dokument je trajao sat vremena.

Šta odnosiš iz ove epizode

• Agent ne izmišlja zato što je glup, nego zato što si bio dvosmislen. On nema pretpostavke, ti ih imaš.
• Tri komande su dovoljne: mkdir, cd i claude.
• Claude Code nije besplatan. Minimum je Pro pretplata.
• PRD pokriva četiri od pet uloga iz prethodne epizode, pre nego što se alat uopšte otvori.
• U dokument ide i ono šta rešenje nije. To je najkraći način da agent ne odluta.

Kako se instalira Claude Code?

Jednom komandom u terminalu, i to je ceo posao.

Na Mac-u otvoriš Spotlight sa Command i razmak, ukucaš Terminal, pritisneš Enter. Zvanična komanda za macOS i Linux je curl -fsSL https://claude.ai/install.sh | bash. Za Windows je irm https://claude.ai/install.ps1 | iex, a PowerShell otvaraš preko Win i X. Postoji i instalacija preko npm-a, ali ona traži Node.js, pa je za početnika nepotrebna komplikacija. Dok instalacija radi, u terminalu se ništa ne ispisuje. To nije greška, tako terminal izgleda. Kad se završi, proveriš verziju sa claude --version, a ako nešto ne štima, claude doctor ti kaže šta. Zatim ukucaš claude i prolaziš njihov onboarding, biraš izgled teksta i prijavljuješ se na nalog. Aktuelno uputstvo je na code.claude.com/docs/en/terminal-guide i pisano je za ljude koji terminal vide prvi put.

Kako se prijaviš i šta ako ti se ne otvori pretraživač?

Biraš opciju prijave preko naloga sa pretplatom, strelicama gore i dole, pa Enter.

Terminal bi trebalo sam da otvori pretraživač. Ako ne otvori, i kod mene nije, dobiješ link ispisan u terminalu. Kopiraš ga, otvoriš ručno, prijaviš se na Claude nalog kako se inače prijavljuješ, potvrdiš dozvole, i vratiš dobijeni kod nazad u terminal. Posle toga te pita da li veruješ folderu u kom si, odgovoriš potvrdno i instalacija je gotova. I još jedna stvar koju ljudi iz nekog razloga ne rade: slobodno ugasi taj terminal. Claude Code je sada instaliran na tvom računaru i ostaje tu. Neće se ništa desiti ni pokvariti. Ljudi često nešto nameste pa se plaše da diraju, a ovde nema čega da se plašiš.

Da li je Claude Code besplatan?

Nije. Potreban ti je nalog sa pretplatom, minimalno Pro.

Pro je dvadeset dolara mesečno i za ono što radimo u ovoj epizodi je sasvim dovoljan. Iznad njega je Max, u dve verzije, sto i dvesta dolara mesečno, gde je razlika u usage limitima, dakle u tome koliko možeš da radiš pre nego što udariš u zid. Besplatan nalog neće raditi. Ovo je prvi od tri troška o kojima sam pričao u prvoj epizodi i jedini koji je fiksan i predvidiv. Druga dva, tvoje vreme na opisu procesa i kasnije održavanje, nisu na računu ali postoje. Savet je isti kao i za svaki drugi alat: kreni od najjeftinijeg plana koji te ne prekida u poslu, i pređi na veći tek kad te limit stvarno zaustavi usred rada.

Zašto terminal, a ne Claude chat ili desktop aplikacija?

Zato što chat nema pristup tvojim fajlovima, dakle nema kontekst koji mu treba.

U chat prozoru kontekst počinje i gasi se unutar sesije. To znači da ceo kontekst stalno nosiš sa sobom, promptaš iznova, on u nekom trenutku počne da zaboravlja, a usage limit trošiš mnogo brže nego što misliš. Desktop aplikacija je druga priča i slična je terminalu, tu razlika nije velika. Terminal biram zato što je kontrola granularnija. Ne moram da mu objašnjavam šta imam, on vidi sve fajlove u folderu u kom je pokrenut. Brže ga usmerim i brže ga suzim na ono što mi treba. To je delom i lična preferenca, i ne tvrdim da je jedini ispravan put, pa probaj oba. Ali razlika između chata i alata koji vidi tvoje fajlove nije stvar ukusa.

Koje komande u terminalu moraš da znaš?

Tri. mkdir, cd i claude. Tu se završava sav hakerski jezik.

mkdir znači make directory, dakle napravi folder. Ukucaš mkdir kviz-ep03 i folder postoji. cd znači change directory, dakle uđi u folder. Ukucaš cd kviz-ep03 i u terminalu se pored putanje pojavi ime tog foldera, što ti je jedini znak da si na pravom mestu. claude pokreće Claude Code u folderu u kom se trenutno nalaziš, i to je važno: ako u terminalu ne piše putanja do tvog foldera, nisi u njemu i alat neće videti prave fajlove. Prvi put te pita da li veruješ tom folderu. Potvrdiš i unutra si. Napravili smo prazan folder i ušli u njega. To je ceo tehnički deo ove epizode.

Zašto agent napravi nešto što nisi tražio?

Ne zato što je glup, nego zato što radi tačno ono što si napisao. On nema pretpostavke, ti ih imaš.

Napišeš “napravi mi kviz” i dobiješ nečiji tuđi kviz, zamišljen potpuno drugačije od onoga što si ti imao u glavi. Puno stvari si podrazumevao, a nisi ih rekao. Isti primer kao ranije: kažem da mi treba login. Jednom čoveku je to email i lozinka. Drugom prijava preko Google naloga. Trećem preko Apple ID-ja. Četvrtom broj telefona i jednokratna šifra koja stigne porukom. Prostor za pretpostavku je ogroman, i ako ga ne popuniš specifikacijom, popuniće ga agent umesto tebe. Zato ova epizoda nije o alatu. Alat se instalira za dva minuta. Epizoda je o onome što napišeš pre toga.

Šta je PRD i zašto se piše pre koda?

PRD je product requirements document, dakle opis šta se pravi, za koga i kako znamo da je gotovo. Piše se u razvoju softvera odvajkada, mnogo pre AI.

Njegova svrha se sa agentima nije promenila, samo je postala vidljivija. Dobro sročen brief znači da agent radi brže, tačnije i sa manje kruženja u prazno. Dokument koji sam pisao za ovu epizodu prati onih pet uloga iz prethodne epizode i pokriva četiri, pre nego što se alat uopšte otvori. Product deo sadrži problem, za koga se radi, kako ljudi to rade danas i gde gube vreme, cilj, po čemu ću znati da je uspelo, šta rešenje nije, delove sistema, use case-ove, edge case-ove i definiciju gotovog. UX deo sadrži put korisnika i opis svakog ekrana. DevOps deo kaže gde će rešenje da živi. Poslednji deo su instrukcije za samog agenta.

Šta znači “šta ovo nije” u specifikaciji?

To se zove negative prompting i to je najkraći način da agent ne odluta.

U dokumentu ne pišeš samo šta rešenje treba da radi, nego i šta izričito ne treba. Ovo jeste, ovo nije, ovo nemoj. Bez toga agent popunjava prazninu po sopstvenoj proceni, jer mu je zadatak da isporuči nešto, a ne da stane i pita. Isti mehanizam važi i za tekstove. Ako mu ne kažeš da koristi tačno ono što si napisao i da ne smišlja nove formulacije, uzeće sebi umetničku slobodu, i to skoro uvek. Negativne granice su jeftine za pisanje i skupe kad nedostaju, jer se odsustvo granice primeti tek na kraju, kada je rešenje već napravljeno i kada ispravka znači da se nešto vraća unazad.

Šta su use case-ovi i edge case-ovi?

Use case je jedna rečenica u formatu ko, šta i zašto. Edge case je situacija koja se retko dešava, a na njoj aplikacije pucaju.

Primer use case-a: kao vlasnik male firme koji je odgledao prvu epizodu, želim da provučem svoj proces kroz četiri pitanja da bih znao da li da krenem u automatizaciju ili prvo da sredim proces. Ko, vlasnik male firme. Šta, provlačenje procesa kroz filter. Zašto, da bi doneo odluku. Edge case-ovi su ono što se zaboravlja. Šta se desi ako neko usred kviza izađe, da li nastavlja gde je stao ili kreće iznova. Šta ako u polje za email upiše nešto što nije email. Šta ako bot krene da popunjava formu, treba li tu captcha. To su stvari koje ti ne padnu odmah na pamet, ali padnu ako sedneš i pokušaš da zamisliš kako bi neko netipično koristio ono što praviš.

Šta je definition of done?

Spisak uslova koji, kad su svi ispunjeni, znače da je posao gotov. Na srpskom, gotovo je kad.

Ovo je deo dokumenta koji istovremeno služi agentu i tebi kasnije, kad testiraš. Za ovaj kviz je definicija bila konkretna: na telefonu prođem ceo kviz od linka do rezultata za manje od dva minuta, za svaku kombinaciju odgovora dobijem rezultat koji se slaže sa pravilima iz specifikacije, i bez potvrde politike privatnosti ne sme da se sačuva niti pošalje nijedan email. To više nije opis želje nego lista provere. Vrednost je u tome što je napisana pre nego što je bilo šta napravljeno, dakle dok si još trezan i dok ti se ne žuri da kažeš da radi. Kad se pravi, svi kriterijumi imaju običaj da omekšaju.

Šta je user journey?

Put korisnika od dolaska do rezultata, korak po korak, bez preskakanja.

Za ovaj kviz: klikne na link iz opisa videa, upiše koji broj se proverava, odgovori na sva četiri pitanja jedno po jedno na ekranu, vidi rezultat sa objašnjenjem, ostavi email, dobije rezultat, šablon i primer. To je cela putanja. Ispod nje ide opis svakog ekrana, i to po tri stavke: šta je cilj tog ekrana, šta korisnik tu odlučuje, i koja je jedna akcija u fokusu. Za početni ekran: cilj je da objasni šta korisnik dobija i koliko traje, odluka je da li uopšte hoće da krene, akcija je kreni. Tu idu i poruke koje korisnik vidi kad nešto pođe naopako i kako izgleda prazan ekran. Ovo je UX posao, i nije o bojama.

Šta je CLAUDE.md i čemu služi?

Markdown fajl koji Claude Code čita kao kontekst uz svaki prompt koji ikad pošalješ za taj projekat.

To je najvažniji fajl koji postoji kad pokrećeš projekat. U njega ne prepisuješ ceo PRD, nego pustiš agenta da ga sam napravi na osnovu dokumenta koji si napisao. Instrukcija koju sam mu dao je jednostavna: pročitaj ceo dokument, napravi plan pre nego što bilo šta napišeš, za sve što nije jasno pitaj, radi samo ono što je u delovima sistema, koristi tekstove tačno onako kako su napisani i ne smišljaj nove, i sve to iskoristi da napraviš CLAUDE.md. Očekuj da će pitati, i to je dobar znak. Kruženje u prazno nastaje kad ne pita, a ti si podrazumevao nešto što nisi napisao.

U čemu se piše ovaj dokument?

U čemu god ti odgovara. Agenti čitaju i PDF i Word.

Ja koristim Obsidian, jer nativno pravi markdown fajlove, a markdown je format koji agenti čitaju najlakše. To je jedini razlog, nije stvar vernosti alatu. Kad je dokument gotov, samo ga prevučeš u folder koji si napravio, dakle onaj isti kviz-ep03 iz mkdir komande. Zatim se vratiš u terminal, pokreneš claude, i sa znakom @ ti se izlistaju svi fajlovi u tom folderu. Izabereš svoj dokument i kažeš mu da ga pročita i pripremi plan. To je sve. Sat vremena pisanja, nijedan red koda, i tek onda alat. U sledećoj epizodi gledamo šta je od toga napravio, gde je pitao i gde je promašio, a promašio je.

Često postavljana pitanja

Da li moram da znam da programiram?

Ne. U celoj epizodi se koriste tri komande i nijedan red koda se ne piše ručno.

Mogu li da ugasim terminal posle instalacije?

Da. Claude Code je instaliran na računaru i ostaje tu. Zatvaranje prozora ništa ne kvari.

Radi li ovo na Windows-u?

Radi. Komanda za instalaciju je drugačija, sve ostalo je praktično isto.

Zašto u terminalu ništa ne piše dok se instalira?

Tako terminal izgleda kad nešto radi u pozadini. Nije se zaglavio.

Koliko traje pisanje PRD-a?

Ovaj je trajao sat vremena. Ako proces nije unapred jasan, traje duže, i to je posao koji bi morao da uradiš i bez AI.

Da li mi treba Obsidian?

Ne. Markdown je najlakši agentu, ali radi i Word i PDF.

Transkript

Uvod

Ceo život su mi ovo bili hijeroglifi, a sad lepo pričam s njim na srpskom. Samo što to više nije teži deo.

Ovaj fajl sam pisao sat vremena, i bez njega ti agent napravi nešto što nisi tražio, a ti to shvatiš tek na kraju.

Ja sam Mirko. Ne pišem kod rukom, pišem specifikacije. A danas ćemo da instaliramo alat, da napravimo jedan folder i prvi pripremni dokument. S obzirom na to da smo prošli put videli da iza svakog softvera stoji pet različitih poslova, ne samo programiranje, danas sedam u svaki od njih.

Agent ne izmišlja zato što je glup

Jedna napomena. Agent ne izmišlja stvari zato što je glup. Radi tačno ono što si mu ti napisao. Problem je što ti nisi bio dovoljno jasan, ili si bio dvosmislen, jer si imao neku pretpostavku, a AI nema nikakve pretpostavke.

Napišeš, recimo, napravi mi kviz, i dobiješ nečiji tuđi kviz, totalno drugačije zamišljen u odnosu na ono što si ti zamislio. Puno stvari si podrazumevao. To je ona situacija o kojoj sam vam pričao. Ja sad, na primer, kažem treba mi login. Svako od nas ko ovo sluša ima svoju percepciju kad kažemo login.

Jednoj osobi je pala na pamet kombinacija email i lozinka. Drugoj osobi da se loguje preko Google naloga. Trećoj preko Apple ID naloga. Četvrtoj da unese broj telefona i da mu stigne jednokratna šifra. Taj prostor za pretpostavku je ogroman, i ako ga mi ne popunimo specifikacijom, AI će sam da donese odluke i da izmašta šta smo mi zamislili.

Zato ova epizoda uopšte nije o alatu. Alat ćemo instalirati za dva minuta, videćete. Ova epizoda je o onome šta napišeš pre toga.

Zašto terminal, a ne chat

Zašto ćemo koristiti terminal, a ne Claude chat? Zato što Claude chat ima ozbiljnu limitaciju, zapravo nema pristup vašim fajlovima. Nema kontekst koji mu je neophodan. Ima samo taj chat prozor i tu počinje i gasi se kontekst u sesiji, što znači da će vam srkati usage limite jako brzo, jer će nositi ceo kontekst, vi ćete stalno da ga promptate ponovo, on će u nekom trenutku da zaboravlja i tako dalje.

Desktop aplikacija je druga priča, iako je slična kao terminal. Ja biram terminal jer je kontrola Claude Code-a mnogo granularnija kroz terminal. Nemam da mu objašnjavam šta imam, on vidi sve fajlove koje ima. Terminal je prosto brži da ga usmerim i da ga suzim na ono što mi je neophodno. Možda je to moja lična preferenca, ali opet kažem, nisam programer, tako da probajte.

Instalacija

Vreme je za instalaciju. Da biste instalirali Claude Code u terminalu, objasniću vam za Mac, jako je slično za Windows. Otvorite Spotlight, Command i razmak, ukucate terminal, pritisnete Enter. Ja sam ga već otvorio.

Ostaviću vam link, to je zvanična Claude Code dokumentacija, odnosno uputstvo kako u terminalu da ga podesite. Oni kažu, otvori terminal, Command i razmak, ukucaj terminal, pritisni Enter. I onda kaže, da bi instalirao, kopiraš ovu komandu, ima i dugme za kopiranje.

U terminal, pritisnete Enter. Malo je drugačija komanda za Windows, kao što sam rekao. I on sad instalira u pozadini. Nemojte se čuditi što ništa ne izlazi. To je prosto funkcionisanje terminala.

Da biste proverili da li je instalirao pravu verziju, uradite ovako. Kaže, to je poslednja verzija, odlično. I da biste sada startovali Claude Code u terminalu, samo ukucate claude i pritisnete Enter, pa prolazite njihov onboarding. Kaže dobrodošli, pita kako će da izgleda stil teksta i svašta nešto. Ja ću izabrati dark mode.

Dolazite do drugog dela, a to je kako se autorizujete na Claude Code. Ovo nije besplatna usluga. Morate da imate nalog na Anthropic-u, Claude Code nalog, da imate pretplatu, minimalno Pro pretplatu od dvadeset dolara. Možete imati i Max pretplatu od sto i dvesta dolara, ali minimum je Pro, inače neće moći da vam funkcioniše.

Fokusiraću se samo na ovu opciju, nalog sa pretplatom. Strelicama gore dole navigirate, stavite na prvu, pritisnete Enter. Ako vam se ne otvori pretraživač automatski, kao što meni nije, dobijete ovako link. Iskopirate ga. Ja ću to sad da pokrenem. On me odveo na moj login na Claude. Ja izaberem, pošto se inače preko Google-a prijavljujem. Onda pita da li ćemo dozvoliti sve, ja mu naravno dozvolim. I kaže iskopiraj ovo i nalepi nazad.

Naravno da mi ovde kaže, vodi računa. Kažem važi, Enter to continue. Yes, I trust this folder. I spremni smo. Instalacija je gotova.

Ako si ikad instalirao bilo šta na kompjuteru, možeš i ovo. Veruj mi, jednostavno je.

Folder i prve komande

Sad jedna bitna stvar. Slobodno ugasite onaj terminal. To je to, instalirali ste Claude Code, postoji kod vas na računaru. Slobodno ugasi, neće ništa da se desi. Ljudi često nešto namste pa onda ne diraju ništa. Slobodno ugasi i zatvori, to je totalno u redu.

Sad kad ste ugasili, ajmo ponovo. Command, razmak, terminal, i on nam otvori novi prozor. On vas stavi u root vašeg računara. I sad, ako hoćete da napravite novi projekat kao što mi hoćemo, daću vam jedine komande terminala koje morate da naučite.

Prva je mkdir. Možete pretpostaviti šta znači, make directory, odnosno napravi folder. Nazvaću ga kviz-ep03. To je završeno, i sad želim da uđem u taj folder kroz terminal. Kako se ulazi? cd, što znači change directory, i onda kviz-ep03. Primetićete sad da pored mog root-a piše da smo u folderu kviz-ep03.

Čisto da vam bude jasnije, a ne apstraktno šta smo radili: ovo je moj root folder, a ovo je kviz-ep03. Napravili smo prazan folder. To je to. Samo smo to radili kroz terminal, kroz komande mkdir, odnosno make directory, i onda smo sa komandom cd, change directory, ušli u kviz-ep03. I ovde se završava sav hakersko programerski jezik.

Napravili smo folder, ušli smo u njega, i sad u njemu želimo da aktiviramo Claude Code. Jako je bitno da ste u tom folderu. Kad otvorite terminal, ako vam ne piše ovako root pa onda taj folder, onda to nije dobro. Ako piše, radimo ovako. I ova jedna komanda kaže, da li ti veruješ ovom folderu koji je na tvom računaru. Ja kažem, verujem. I on kaže, izvolite. I evo nas u Claude Code-u.

Dokument

Sad, ovo je onaj deo o kom sam vam pričao, gde ja mnogo vremena posvetim pre nego što uopšte prosledim bilo šta Claude Code-u, i sad ćete videti zašto. Zato što kad mu tako sročite brief, onda je mnogo efikasniji, mnogo brže i bolje radi.

Ovo što gledate je čuveni PRD, odnosno product requirements document. To je nešto što se odvajkada pisalo u razvoju softvera. Napraviću vam šablon ovoga i daću vam ovaj primer baš za ovaj kviz, da možete svoj proces ili proizvod koji želite da napravite provučete kroz to i napravite prvi pripremni dokument za Claude Code.

Dakle, imamo rolu broj jedan. To je product owner, odnosno business analyst, onaj koji zna šta treba. Njegov zadatak je da definiše problem, za koga je to, kako to ljudi rade danas, gde gube vreme i šta je cilj.

Problem je jako jednostavan. To su ljudi koji prvi put automatizuju, kreću od alata umesto od problema, izaberu pogrešan proces, dobiju pogrešno rešenje i zaključe da AI ne radi. To je ono o čemu smo pričali u prvoj epizodi.

Za koga je? Za vlasnike malih firmi i ljude koji u firmi rade operativu, a još nisu automatizovali nijedan proces. Uglavnom dolaze sa YouTube kanala, najčešće posle prve epizode. Ovde je objašnjeno kako se to radi danas, šta je cilj, i po čemu ću znati da je uspelo. To je jako bitna stvar, i ja sam ovde stavio, pošto je ovo lead gen engine, da bar četrdeset posto ljudi koji završe kviz ostavi mail.

Šta ovo nije, to je isto jako bitna stvar. To se zove negative prompting, da kažete ovo jeste, ali ovo ne, to nemoj da radiš. Znači, problem smo objasnili, objasnili smo za koga je, cilj, i onda šta nam je sve potrebno da bismo rešili taj problem i došli do tog cilja. Ovo je i dalje product manager posao. Tu treba da se objasni za svako od pitanja šta su ponuđeni odgovori i šta je ishod u odnosu na to.

Imamo use case-ove i edge case-ove. Use case se formatira na sledeći način: ko treba da uradi šta i zbog čega. Na engleskom se to kaže actor, action i why. Videćete odmah na ovom prvom primeru: kao vlasnik male firme koji je odgledao prvu epizodu, želim da provučem svoj proces kroz četiri pitanja da bih znao da li da krenem u automatizaciju ili prvo da sredim proces. Ko? Vlasnik male firme. Šta? Želi da provuče proces kroz framework koji smo objasnili. Zašto? Da bi znao da li mu je spreman za automatizaciju ili ne.

Zanimljiv deo koji se često zaboravi su edge case-ovi. To su situacije koje nisu toliko česte, a mogu da se dese, i uglavnom na njima pucaju aplikacije. Kad se ne pokriju u specifikaciji, tu se dešavaju greške i bagovi. Primera radi, šta se desi kada neko usred kviza samo izađe? Da li se, kad se vrati, nastavlja tu gde je stao ili mora ispočetka? Šta se desi kad u polje za email ne unese format maila? Ne bi trebalo da to prihvati. Šta se dešava ako bot krene da popunjava formu? Možda onda treba neka captcha. Hoću da vam kažem, to su sve neke stvari koje vam ne padnu odmah na pamet, ali ako malo sednete i razmislite, pašće vam. Probajte da razmislite kako bi netipično ljudi koristili to što vi pravite.

Gotovo je kad, to se na engleskom zove definition of done i dosta lepše zvuči, ali u suštini ovde kažete kako izgleda gotov proizvod. Na telefonu prođem ceo kviz od linka do rezultata za manje od dva minuta. Za svaku kombinaciju dobijem odgovore koji se slažu sa pravilima i logikom koje smo objasnili u ovoj specifikaciji. Bez da neko kaže prihvatam politiku privatnosti, ne smemo da sačuvamo nijedan mail niti da pošaljemo. Stranica koju pravimo treba da izgleda kao starter sajt. Ovo je i neki guidance za onaj QA deo, dakle onog koji testira i validira output. Ovo su ti stvari, ček lista. Ako prođe sve, možemo da kažemo da je gotovo.

Prvi deo je, dakle, product. Cela specifikacija, problem koji rešavamo, cilj koji treba da postignemo, za koga to radimo, delovi sistema, use case-ovi, edge case-ovi i definition of done, odnosno kad je gotovo, što je malo guidance za agenta, ali i za QA posle, odnosno za tebe koji ćeš to testirati.

U UX UI delu najbitnija stvar je user journey, odnosno put korisnika od dolaska do rezultata. Klikne na link iz opisa videa na YouTube-u, upiše koji broj se proverava, odgovori na sva četiri pitanja jedno po jedno na ekranu, vidi rezultat sa objašnjenjem, ostavi mail, dobije rezultat, šablon i primer. To je od početka do kraja ceo taj proces. To se zove user journey, kako korisnik kada interaguje sa vašom aplikacijom, koji su to koraci koje on prođe.

I sad, ja ovde imam dole i opise svakog ekrana, šta je cilj za svaki od tih ekrana, šta korisnik tu odlučuje, i jedna akcija koja je u fokusu. Samo jedan primer, početni ekran. Cilj mu je da objasni šta će korisnik dobiti i koliko to traje. Šta on tu odlučuje, da li uopšte hoće da krene. I koja je akcija u fokusu, kreni. Jako jednostavno. Sad ovde imamo šta mora da unese, za šta nam trebaju te stvari, poruke koje vidi, odnosno šta se dešava kad je neka greška, kad je empty state i tako dalje.

DevOps deo, to je zapravo onaj koji održava i koji se postara da ovo bude vidljivo internetu i svetu. Ja sam ovde stavio da će aplikacija biti na Railway-u i na sajtu.

I dole je dosta bitan deo, instrukcija za Claude Code. Pročitaj ceo dokument, napravi plan pre nego što napišeš, za sve što nije jasno pitaj, jer videćete da će sigurno vratiti neki back and forth. Rekao sam mu da odradi samo stvari koje mora, iz deliverable-a, odnosno iz delova sistema, da tekstove koristi tačno ovako kako su napisani i da ne smišlja nove, jer on voli da sebi da umetničku slobodu. I sve ovo da iskoristi da napravi jedan od najbitnijih dokumenata kada pokrećete bilo koji projekat u Claude Code-u, a to je CLAUDE.md, odnosno markdown fajl koji on koristi kao kontekst za svaki prompt koji ikad pošaljete njemu za ovaj konkretan projekat.

Prosleđivanje dokumenta

Sad kad sam prošao kroz ovaj dokument zajedno sa vama, pokazaću vam šta ću da uradim. Taj dokument se meni nalazi ovde. Za pisanje dokumenta sam koristio Obsidian Vault, jer on nativno dozvoljava da pravite markdown fajlove. Možete u Word-u, u PDF-u, stvarno nije ni bitno. Markdown fajlove agenti čitaju baš lagano, ali čitaju i PDF i Word.

Šta ću sad da uradim? Uzeću ovaj dokument i nalepiću ga u kviz-ep03. Samo sam otišao u folder koji smo napravili, sećate se onog mkdir, i u taj folder na svom računaru sam nalepio dokument koji smo napravili. Sad idem nazad u terminal.

Vidite da sam već na svom MacBook-u u folderu kviz-ep03. Šta prvo radimo? Pokrećemo claude. Claude se pojavio. I šta sad? Da bismo ga usmerili da pročita dokument, reći ću mu da pročita dokument. Sa znakom @ on vam izlistava sve fajlove koji se nalaze u tom folderu. Ja ću selektovati ovaj, to je taj naš. Pročitaj dokument, pripremi plan, i ako imaš neka pitanja, stojim na raspolaganju.

I to je to. Sat vremena ceo dokument. Nijedan jedini red koda, kao što ste videli. Sad on čita, a u sledećoj epizodi gledamo šta je od ovoga napravio, gde me je pitao, gde je promašio, a bogami je promašio, i pokazaću vam tačno gde. Šablon po kom sam pravio ovaj dokument je u opisu, a mi se vidimo u sledećoj epizodi.

Pozdrav.